NOVOSTI IZ SVETA INFORMATIKE

Naslov: NOVOSTI IZ SVETA INFORMATIKE Uto Jul 29, 2008 7:03 pm

Internet skuplji, država kontroliše mejlove gradana

Uvodeci red u oblast internet komunikacije, Republicka agencija za telekomunikaciju (RATEL) propisala je provajderima tehnicke uslove za podsisteme, uredaje, opremu i instalacije internet mreže. Ovo uvodenje reda, medutim, znaci velike troškove za sve koji se bave pružanjem internet usluga, mogucnost gašenja manjih, ali i to da se udar na džepove provajdera prelije na novcanike gradana, koji sve više vremena provode na netu.

Ovaj pravilnik, donet 11. jula, uporište ima u Zakonu o telekomunikacijama, a potpisuje ga Upravni odbor RATEL-a u saradnji sa operatorima i državnim organima nadležnim za neposredno sprovodenje elektronskog nadzora. U prvoj tacki navedeno je da se tehnicki uslovi definišu „zbog potrebe nadležnih državnih organa ovlašcenih za elektronski nadzor“. Taj nadzor je izuzetak od ustavnog pravila da gradani imaju pravo na neometanu licnu prepisku (od dopisnice do imejla), a sprovodi se po zakonom propisanoj proceduri u kojoj odobrenje za pracenje (nadzor) daje Vrhovni sud Srbije. Svrha je, na jednostavnom primeru receno, da oni koji su bezbednosno sumnjivi ne mogu mejlovima da dogovaraju teroristicke akte bilo gde u Srbiji i svetu.
RATEL je obavezao provajdere na mnogo toga. Od urednog vodenja baze podataka zakupljenih linija, do preusmeravanja saobracaja korisnika i svih imejlova državnim organima. Pružalac internet usluga dužan je „da u okviru svog tehnickog sistema obezbedi hardver i softver za pasivni monitoring u realnom vremenu, servisa elektronske pošte i preusmeravanje sadržaja pošte ka akvizicionom centru nadležnih državnih organa“.
U RATEL-u su nam, medutim, rekli da se nece presretati sav saobracaj i sva pošta, vec samo na zahtev nadležnog organa u zakonom propisanoj proceduri.
„Evropski institut za telekomunikacione standarde definiše ovlašceni nadzor, odnosno zakonski ureden zvanicni pristup privatnim komunikacijama, kao bezbednosni proces u kome pružalac usluga ili mrežni operator prikuplja i pruža nadležnom državnom organu presretnuti saobracaj privatnih lica ili organizacija. Ovakav nadzor se propisuje medunarodnim propisima EU, koji omogucava prevenciju kriminala, ukljucujuci prevare i terorizam“, saopštili su u RATEL-u. Kada je rec o zaštiti privatnosti gradana, ova oblast je uredena drugim zakonima i nije u njihovoj nadležnosti.
Slobodan Markovic iz Centra za razvoj interneta u Srbiji smatra, medutim, da službe bezbednosti preko RATEL-a s tim dokumentom pokušavaju da „udu na mala vrata“ i kontrolišu kompletan internet saobracaj.
- Dokument govori o obavezama o nadzoru telekomunikacija i nije donet na primeren nacin. RATEL je trebalo da omoguci sastanak predstavnika BIA, MUP i provajdera na kome je trebalo predstaviti dokument, a potom ga usaglasiti sa preporukama Saveta Evrope sa tacno navedenim obavezama službi bezbednosti prema provajderima i obratno - kaže on.
Ono što je jako važno istaci jeste da ce ovakvu skupu opremu retko ko od provajdera moci da priušti, pa ce se oni ili gasiti ili troškove prebacivati na korisnike.
Strucnjaci iz oblasti internet sajberneta kažu da je dokument RATEL-a nejasan i slažu se da ce troškove snositi provajderi, što ce stvoriti dodatne probleme.
Simo Ivaneža, direktor „Yubc.net“, kaže da bi takva odluka bila u redu da provajderi imaju opremu za takvo pracenje.
- Pošto tu opremu nemamo, mislim da je to nedopustivo. Oprema košta pola miliona evra. Zašto bih ja davao toliko da bih prisluškivao za potrebe države. Taman posla! U krajnjem slucaju neko to mora da plati, a to bi morala da bude država - kaže Ivaneža.
Na pitanje šta ce se desiti kada zaista bude morao tako nešto da uradi, Ivaneža pomirljivo kaže.
- Verovatno cu dobiti nalog da zatvorim firmu.
Jedan anonimni provajder kaže da ce u krajnjem slucaju troškove opreme platiti potrošac:
- Ne kaže se šta se tacno traži, ali piše da ce se raditi o trošku provajdera. Niko se nije bavio time koliko to košta. Ako je preskupo, ostace nam jedan ili dva provajdera. Ostali nece moci da rade. Dokument donosi nekakvo tehnicko uputstvo, a u stvari je spisak želja za koji ne znam kako ce se ispuniti. Ne verujem da iko u Srbiji ima takvu opremu i da može da je instalira.

Nedorecenost o zaštiti korisnika usluga
Slobodan Markovic, iz Centra za razvoj interneta, napominje da provajderi nisu protiv saradnje sa službama bezbednosti i da se to dešava kada ima elemenata moguceg krivicnog dela.
- To se radi uz pisani nalog, u kome se tacno navodi ko se prati, koji podaci, u kom trajanju i šta ce biti sa tim prikupljenim podacima. U dokumentu RATELA ne piše da ce oni koji nisu osumnjiceni biti zašticeni. Stice se utisak da provajderi rade za BIA i MUP. Takvih dokumenata bilo je u Americi i Evropi posle teroristicih napada, s naznakom da je rec o vanrednim periodima - tvrdi Markovic.
Izvor Blic
_________________